[ Генерална
]
15 Jun, 2009 19:56
Prijatelj (koga nije lako naci)
Ne prosledjuje mi se ponaosob svima pa je ovde stavljam... ovu divnu prichu.....
lepa priča PRIJATELJ
Jednog dana, kad sam bio prva godina srednje škole, video sam jednog dečaka iz mog razreda kako ide kući. Zvao se Kyle. Izgledalo je, kao d a nosi kući sve knjige. Pomislio sam: “Zašto bi neko nosio sve svoje knjige kući u petak? Ovaj zaista mora biti da je štreber.” Sam sam imao lepo isplaniran vikend (slavlja i fudbalska utakmica s prijateljima sutra popodne), zato sam samo slegnuo ramenima i produžio dalje. Hodajući, video sam da prema onom dečaku ide grupa dece. Potrčali su k njemu, srušili mu knjige na tlo I podmetnuli mu nogu, tako da je pao u blato. Njegove naočare su odletele i video sam kako se zaustavljaju desetak koraka od njega. Pogledao je prema gore i video sam mu tugu u očima. U srcu sam saosećao s njim. Potrčao sam prema njemu, i dok je puzeći tražio svoje naočare, ugledao sam suzu u njegovim očima. Dodajući mu naočare, rekao sam: “oni dečaci su budale. Zaista bi već morali da odrastu.” Pogledao me i rekao: “Hej, hvala!” na njegovom je licu bio velik osmeh, jedan od onih koji izražavaju iskrenu zahvalnost. Pomogao sam mu da pokupi knjige i upitao ga gde živi. Pokazalo se da živi blizu mene, pa sam ga upitao, kako to da ga nisam ranije viđao. Rekao je, da je pre išao u privatne škole. Pre toga se ne bih nikada družio s nekim, ko je pohađao privatnu školu. Celim putem do kuće išli smo peške i pomogao sam mu da nosi deo knjiga. Pokazalo se da je zanimljiv dečak. Upitao sam ga bi li hteo s mojim prijateljima da igra fudbal. Rekao je da želi. Družili smo se celi vikend, i što sam bolje upoznavao Kyle-a, sve više mi se sviđao. Moji prijatelji bili su istog mišljenja. Došao je ponedeljak jutro i tamo je opet bio Kyle s ogromnom hrpom knjiga. Zaustavio sam ga i rekao: “Ti ćeš zaista da nabildaš mišiće s tom hrpom knjiga, koje nosiš svaki dan!” Samo se nasmejao i dao mi polovinu knjiga. Kroz sledeće četiri godine Kyle i ja postali smo najbolji prijatelji. Na zadnjoj godini počeli smo da razmišljamo o faksu. Kyle se odlučio za Georgetown a ja za Duke. Znao sam da ćemo zauvek biti prijatelji i da kilometri nikad neće biti problem. On je hteo da postane lekar, a ja sam ciljao u poslovne vode uz pomoć fudbalske stipendije. Kyle je bio zadužen za oproštajni govor u našem razredu. Celo vreme zezao sam ga da je štreber. Morao je da pripremi govor za maturu. Radovao sam se što ja nisam morao da idem na binu i govorim. Na dan mature video sam Kyle-a. Izgledao je fenomenalno. On je bio jedan od onih koji su zaista pronašli sebe kroz srednju školu. Malo je mišićima popunio svoju figuru i vrlo je dobro izgledao sa naočarima. Imao je više sudara nego ja i devojke su ga obožavale, tako da sam ponekad bio ljubomoran. Danas je bio jedan od tih dana. Video sam kako je nervozan zbog svog govora. Zato sam ga lupio po leđima i rekao: “Hej, veliki čoveče, bićeš odličan!” Pogledao me jednim od onih zahvalnih pogleda i nasmejao se. “Hvala”, rekao je. Nakašljao se i počeo govor. “Matura je vreme da zahvalimo svima onima koji su nam pomagali tokom ovih teških godina. Svojim roditeljima, učiteljima, braći, sestrama, možda treneru … ali najviše svojim prijateljima. Ovde sam, da vam kažem, da je biti nekome prijatelj, najveći dar koji toj osobi može da se da. Ispričaću vam priču.” Gledao sam u svog prijatelja u neverici, dok je on pričao priču o danu našeg prvog susreta. Preko vikenda je nameravao da se ubije. Govorio je o tome, kako je ispraznio ormarić, da posle njegova mama ne bi morala=20 da dođe i nosi kući njegove stvari. Duboko me pogledao i uputio mi mali smešak. “Hvala bogu, bio sam spašen. Moj prijatelj me je spasao od smrti.” Čuo sam uzdah, koji je putovao kroz masu, dok je taj zgodni, popularni dečak pričao o svom najgorem trenutku. Video sam njegovu majku i oca kako me gledaju i smeše mi se onim istim zahvalnim osmehom. Tek sam tada shvatio pravu dubinu svega toga. Nikad ne potcenjuj moći svojih dela. Jednim malim gestom možeš nekome da promeniš život. Na bolje ili na gore. Bog nas “pušta” u naše živote, da na neki način utičemo jedni na druge. Tražite Boga u drugima. Sada imaš dve mogućnosti, možeš: 1) da ovo pošalješ prijateljima 2) da obrišeš i pretvaraš se da ti nije dotaklo srce. (Kao što vidiš, ja sam izabrao mogućnost broj 1.) “Prijatelji su anđeli, koji nas dižu na noge, kada naša krila zaborave kako se leti.” Ovo je međunarodna nedelja prijateljstva. pokaži svojim prijateljima, koliko ti je stalo do njih. pošalji ovo svakome, koga smatraš PRIJATELJEM. Vrati li se natrag k tebi, znaćeš da imaš krug prijatelja.
[ Генерална
]
08 Jun, 2009 22:32
ne znam shto me nije bilo dugo... al dobro.. samo da se zavrshi frka sa shkolom :D
[ Генерална
]
16 Februar, 2009 21:55
Moja pricha
Vec je oko deset.... Imam za sutra da uchim a to ne chinim. Drugarice su sada zajedno, zabavljaju se u nechijoj kuci. Ja sam pozvana ali zbog obaveza ne osecam se slobodnom da napustim stan radi zabave. Ali opet,... ja sada ne uchim, ja se zabavljam po netu ili mozhda samo odlazhem vreme od uchenja jer me mrzi... ili.... gubim vreme! Da li me mrzi? Ili se plashim neuspeha? Ne znam ali to je uvek tako. Trazim utehu. Greshim svesno, ali chovek greshi. Svaki put pomislim da sam mogla da postupim ispravno... znachi to su obichne greshke, nenamerne. Da sam ih sprechila bila bih savrshena. A to ne postoji. Dobro je. Kako razbacane misli, zar ne?! Ali tako se sada osecam... nadam se da je to josh kod nekoga tako. Ne zelim nikome zlo ali u drushtvu je lakshe :D Volim da sanjam, snovi su ti koji nas izvlache iz realnosti i chine nash zivot srecnijim. Chinim to chesto. Ostale kao i sebe stalno teshim i ne dam se zakopati u brdo tuge, strahova i nevolja. Kada se izlaz chini nemogucim, tada dolazi red da sanjarim. Ja bih jako zelela da budem pisac. U jednom momentu mi je takav zivot najbolji i najvishi moguci cilj, a u drugom pak, mashtam o povrshnom. To je sve uticaj spoljashnjosti, ali ja umem da pogledam u sebe. Tragam za domovinom dushe. To je mesto koje ce zadovoljiti sva moja ochekivanja i dozvoliti mi da vodim miran zivot ispunjen srecom. Srecom zbog malih stvari. Najvishe od svega volim kada osobu uteshim, nasmejem, kada nekome pomognem, kada uchinim dobro delo. Tada je moja dusha na svom mestu. Zelim da napokon prstanem da chekam da vishe ne greshim, da popravim ocene, da ne pokvarim ocene, da budem bolja,... Ima ljudi koji vole avanture ali ja sam neshto drugo. Neshto potpuno suprotno shto moji prijatelji ne razumeju. Izaci cu nekoliko puta napolja ako imam vremena ali radije sedim, razmishljam, uzivam niuchemu, shto bih ja nazvala uzivanjem u zivotu. Zelim da za mene izgubljenog vremena nema. Da nikada ne zalim neuspehe manje ili vece. Zashto jednostavno ne prestane tuga,... Zashto je uvek ona JACHA, DUZA?!? Mnogo je lepshe da se u radosti svi smejemo, mnogo je prijatnije da u tuzi jedne druge teshimo. To ostvaruje raj na zemlji. Iako sreca zavisi od svog gospodara, josh je lakshe kada smo zajedno srecni. Svesna sam da ona nije cilj vec put, zato ZELIM DA UZIVAM! Nemojte pogreshno shvatiti, ne da lencharim vec da uzivam u zivotu! Sve je glupo ispisano ali to mi je bilo na dushi. Srochicu kada budem bila hladne glave. Pa sanjajte. U snu ako zelite da uzivate, onda uzivate, ako zelite da se smejete, onda se smejete. Posle kishe dolazi duga. Na zemlji smo jer tako treba. Ako imamo zivot i Bog nam ga je podario onda ga iskoristimo najbolje moguce njemu za ljubav a i zbog nas. Pomozimo i drugima da svoj zivot bolje zive! Dobro je shto chovek moze da padne na dno, jer kada je tu onda ne moze da ode nize. Tuga je upechatljivija, ali ne mozemo pasti dalje od kraja. Sreca je mozda manje izrazenija ali mozemo teziti sreci sve vishe i vishe, jer najvisheg nivoa nema! Evo jednostavnog priemra... Zamislite da ne postojimo. Ne bi bilo NICHEGA. A sada nas barem ima na ovoj Zemlji :D :D :D Zelim Vam svima Dobra jutra, Ugodne dane I Lake noci... Zachinjene snovima kada je teshko, i srecom kada se nadjete na javi!
[ Генерална
]
07 Februar, 2009 15:12
:D
...prestani da čekaš... Da otplatiš kola. Da kupiš novu kuću ili automobil. Da ti deca odu od kuće. Da se vratiš na studije. Da završiš studije. Da izgubiš 10 kg. Da dobiješ 10 kg. Da se oženiš (udaš). Da se razvedeš. Da dobiješ decu. Da odeš u penziju. Da doðe leto. Da doðe proleće. Da doðe zima. Da doðe jesen. Da umreš. Nema boljeg trenutka za sreću od ovog. Sreća je put, a ne cilj. Pa počnite ili nastavite da uživate, uprkos svemu...!!! 
Izlaz će doći!
[ Генерална
]
16 Januar, 2009 19:38
:D
[ Генерална
]
16 Januar, 2009 18:53
Почетак
У току живота милион пута сам нишла на проблеме које нисам знала како да решим, али сам очекивала од ближњих да ме утеше. Некада су то успевали, а понекад су промашивали и причали штошта утешно што би можда некоме било пријатно, али у мом случају промашај. Све што желим да чујем су речи које би ме дигле када падам, подсетиле на лепоту живота када то изгубим из вида. Много пута читајући разне савете са интернет страница, из новина пожелим да наиђем на чланак који мени одговара. Па ево овде ћу да се потрудим и напишем своје неке приче. Па ако има више избора, многи ће наћи оно што им одговара. Ипак се надам да ће ово бити права тема за све. Такође је све ово лекција за развесељавање. Нема проблема ако их ми не схватимо тако. Ово је за сад... ускоро, написаћу чланак који ће нешто и да значи...
[ Генерална
]
16 Januar, 2009 18:16
Честитамо!
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.
